Ученици V1 извели су у уторак, 26. новембра 2019, представу за децу ,,Капетан Џон Пиплфокс“, и то у два термина: први термин био је у 12 сати, а други у 17. Ова представа је резултат заједничког пројекта из Српског језика и њижевности и Ликовне културе.

Ученици су били подељени у 4 групе. Један део одељења побринуо се да сцена изгледа као прави гусарски брод и као права пећина. Већи део сценографије правили смо сами, уз савете наставнице Ликовног, Марије Радоњић. Костиме смо такође набављали сами. Тим костимографа чинило је неколико ученика из одељења. Глумачки тим био је најбројнији, па је тог уторка школом шетало десетак малих гусара. Тим задужен за промоцију представе направио је плакат којим је цела школа обавештена о постављању ове драме на ,,даске које живот значе“.

Помагали смо једни другима, чак и у пословима за које нисмо били задужени. Тако су глумци помагали око костима и сценографије, сценографи давали савете глумцима, костимографи водили рачуна и о сценографским реквизитима...

Публика је у оба термина била врло бројна. Да се представа одржала у позоришту, тражила би се карта више. Гледаоци су лепо одреаговали – деца су се највише смејала кад је капетан ошамарио непослушног гусара, а одрасли су се насмејали на то како гусари рачунају, као и на неразумљив брзи говор припадника племена Брзоговорећих људи (Миа Станковић) и њеног преводиоца Секире (Ена Станковић). Капетан Пиплфокс (Хелена Дробњаковић) је захваљујући сјајној идеји да гусари решавају укрштене речи успео да своју посаду доведе до победе. Тражили су се аутограми чудовишта (Лазар Видановић), које је све присутне одушевило својом појавом и ноншалантношћу. Ништа од овога не би било тако уверљиво да није било нашег главног костимографа, Наталије Митровић, која је под контролом држала сву одећу, реквизите, преправљала костиме и водила рачуна о томе да сви на време изађу на сцену потпуно спремни. Не можемо да изоставимо ни своју разредну која нам је такође помагала око свега, па и око шминкања.

Припреме за представу су текле боље него што сам ја замишљала. На неким пробама нисмо били баш бројни, дешавало се да нас дође само 5-6, што је јако мало, али с времена на време долазили су сви ученици. Нисмо се пуно дружили док су трајале припреме јер нисмо имали времена, пуно смо радили и вежбали. На крају смо се снашли како треба. Моји другари који су учествовали су задовољни. Сви смо срећни што смо успели да изведемо ову представу, а да публици буде занимљиво.

Међу гледаоцима је била и наша учитељица, која нас је срдачно похвалила. Остала је после представе да своје нове ђаке упозна са нама, чиме је показала да је поносна на нас.

Mиа Станковић V1